Фрајкори

КО СУ БИЛИ НАШИ ПРЕЦИ ФРАЈКОРИ?

Име фрајкори (немачки „слободне трупе“) је првобитно коришћено за добровољачке јединице. Прве фрајкоре је регрутовао Фридрих II Велики за време Седмогодишњег рата. Други фрајкори (српски – фрајкор) се појављује током аустријско-турског рата 1788-1791. године у Срему и Србији и у њему учествује, између осталих, и Карађорђе.

Следећи се појављују током Наполеонових ратова под вођством на пример Лудвига Адолфа Вилхелма фон Литцова. Редовна војска је фрајкоре сматрала непоузданим, па су махом коришћени као страже и за помоћне дужности.

Фрајкори су врбовани углавном међу избеглицама из Србије и Босне и употребљавани у рату између Аустрије и Турске 1788—1791. Војно уређење и фрајкорска дисциплина били су налик просечној граничарској војсци: заповедају им претежно граничарски официри и подофицири, али су на српском ратишту многи домаћи људи дошли до фрајкорских чинова.

У Босни за време рата од 1788—1791. фрајкори се организују уз граничне пукове: фрајкори сремске личке, оточачке и слуњске регименте, босански фрајкор, Вукасовићев и славонски фрајкор. Босански фрајкори су били распоређени на граничничарским пуковима уздуж босанско-хрватске границе од тромеђе Лике, Далмације и Босне па до ушћа Дрине у Саву. Они служе у аустро-турском рату аустријској војсци као извиднице, предстраже и као заштитнице и упадају четујући дубоко по Босанској крајини. Познатији и изразито важнији били су фрајкори на простору Срема . Први српски фрајкор образован је децембра 1787. од избеглица из Србије, што су суделовали у неуспелом покушају освајања Београда на препад.

Заповедник му је био Михаило Михаљевић, који ће све до краја рата остати на челу фрајкора у Србији. И у Србији је положај претходнице аустријске војске био првенствено задужење фрајкора. Пошто ова војска не прелази у Србију 1788, онда то фрајкори сами ратују по њој,

Коча Анђелковић, (Кочина крајина) у долини Мораве, а Михаило Михаљевић у западној Србији.

И касније, када аустријска војска 1789. опседа и заузима Београд, војне операције по Србији врше фрајкори.

Они чисте земљу од Турака и штите повлачење аустријске војске 1790—1791. Дугорочни значај фрајкора у Србији огледа се у, изражено, стеченом војном искуству, као и примени ратне технике и тактике – на хиљаде Срба је ратовало у фрајкорима.

Ово ће искуство вешто искористити у Првом српском устанку 1804—1813. Карађорђе и добар део вођа првог српског устанка ратовали су као фрајкори у рату 1788—1791 који је завршен Свиштовским миром.Према томе, ново време, ново доба. Срби су и у Београдском пашалуку од сељка постали ратници, а тек са стварањем српске државе у 19. веку постаће и пословни људи који су се претежно бавили узгојем и продајом стоке, углавном свиња.

Драган Павловић Жорга