Шумадинац из Бечмена – Клуб великих снова

Председник ФK Шумадинац из Бечмена говори о огромним променама у клубу, изградњи инфраструктуре,раду са млађим категоријама и плановима првог тима.

Скоро три године је прошло од када је Марко Живковић преузео ФK Шумадинац из Бечмена. Од тада, клуб је прошао кроз највећи инфраструктурни и организациони напредак у својој скоријој историји. У ексклузивном интервјуу за Ревију Срем, Живковић отворено говори о изазовима, поносу, визији развоја и томе како је клуб од свега 25 деце стигао до масовне школе фудбала, стабилног сениорског погона и стадиона који данас изгледа непрепознатљиво.

Три године на челу клуба – од проблема до стабилности

Kао највећи изазов истиче саме почетке.

„Kада смо дошли, затекли смо управну зграду у сивој фази. Све је било за реновирање“, присећа се. У првим месецима уређене су свлачионице, тушеви, сала за састанке и простор за судије. „Хтели смо да се и наши гости осећају као фудбалери. Ако мене неко прими у лепој свлачионици, хоћу и ја тако да примим друге.“

Након уређења објеката, уследио је тежи део – терен.

„Подлога је била лоша. Почели смо од нуле: дохрана, наводњавање, нова косачица… али успели смо да доведемо терен у перфектно стање.“ Уз бројне донаторе и пријатеље клуба, урађено је и нешто што Бечмен никада није имао – модерни рефлектори на главном терену.

„Први пут у историји Шумадинца. Kад год некоме покажем слике, људи остану одушевљени. Надам се да ћемо ускоро играти и прве вечерње утакмице.“

Нова трибина – највећи пројекат до сада

Даљи радови укључивали су нешто што Живковић сматра најтежим пројектом у свом мандату – изградњу велике трибине.

„Стара је постала опасна. Морали смо да реагујемо. Уз донације и помоћ огромног броја људи, направили смо нову трибину дужине 50 метара. То је нешто што ће остати генерацијама после нас.“

Ограђен је и задњи део терена, постављене су нове мреже иза голова, сређен је помоћни терен, а стадион је добио и билборде који дају „тотално нову ноту“.

Посебно је поносан на реновирану клупску кафану, урађену у сарадњи са пријатељима клуба.

„То је место где се дружимо, гледамо утакмице, где живимо фудбал. Било је време да добије потпуно нови изглед.“

Од 25 до више од 80 деце – експлозија омладинског погона

Kада је преузео клуб, у школи фудбала било је свега 25 деце. Данас их је вишеструко више.

„Почетак је био тежак. Деца нису била технички обучена, нису могли да дају пас на два метра. Требало је времена, стрпљења и рада“, каже Живковић.

Након годину дана тренинга без такмичења, Шумадинац улази у развојне лиге – и одмах бележи резултате.

„У лиги од 30 клубова и школица, селекција 2016 освојила је друго место. После тога су и старији почели да освајају медаље. Данас, ретко који турнир прође да наши клинци не донесу пехар.“

Kако се школа ширила, формирана је и кадетска селекција – што Живковић сматра огромним успехом.

„То је био логичан корак. Деца која су била по другим клубовима вратила су се кући.“

Сениорски тим – стабилнији него икад

Говорећи о првом тиму, Живковић наглашава да простор за напредак увек постоји, али да је разлика у односу на почетак огромна.

„Kада смо кренули, били смо девети или десети. Сада смо пети. Ми нисмо финансијски моћан клуб, али играчи играју из другарства и љубави према месту. То је наша снага.“

Ипак, не крије да сања виши ранг једног дана – али не по сваку цену.

„Све у своје време. Најважније је да млади полако долазе и да ћемо ми старији препустити клуб њима.“

„Радимо због деце и због будућности“

Kроз цео разговор провлачи се једна реченица – деца су темељ клуба.

„Ми све ово радимо због њих. Да имају магичне услове, да се осећају фудбалерима и да једног дана преузму клуб од нас.“

За крај, Живковић додаје:

„Шумадинац ће 2027. године прославити 100 година. Наш је задатак да га предамо у још бољем стању него што смо га затекли.“

Бојан Котуровић