Кибицфенстер

Ово је прича о неким већ скоро сасвим заборављеним временима…

Главни статусни симбол боље стојећих кућа у XVIII и XIX веку у Срему и (шире) били су они сада већ скоро сасвим заборављени и оронули прозори који излазе из равни уличног дела фасаде. Историчари тврде да се њихов настанак везује за период пада цене стакла на тржишту. У прилог томе сведоче и подаци да се у Аустроугарској порез на имовину одређивао између осталог и по томе колико је на уличном делу фасаде кућа имала прозора. У то време само су они нешто богатији могли себи да приуште велике прозоре и светле собе. Овај својеврсни „самохвал усвојили су и паори који су желели да се представе као богати домаћини.

Дакле, уз велику капију, кроз коју су пролазила велика запрежна кола, кибиц-фенстер је постао не заиобилазни део кућног инвентара сваког домаћина који је држао до себе.

Сама реч, кибиц-фенстер је сложеница немачког порекла. Настала је од речи kiebitz (изговара се кибиц), што би у преводу значило погледом пратити или извиривати, и од речи фенстер, што значи прозор. Сувишно је рећи да ова врста прозора постала веома омиљена међу припадницама лепшег пола, посебно за баке, тетке, наџак бабе и клепетуше. Истина, и младе фрајлице су се добро сналазиле. Кибиц-фенстер је био идеалан за безазлени „унтерхалтунг“ и покоји стидљиви смешак, обавезно сакривен иза каквог лепог цвећа, најчешће мушкатли. Домаћицама је служио за повремено извиривање у жељи да на време спазе свог драгог како се предвече враћа с њиве. Захваљући кибиц-фенстеру могле су, као свака права супруга и мајка да на време истрче и широм отворе капију.

Лошим се сматрало већ и то да домаћин стане испред затворене капије приморан да викне „Капију!!!!“, а то да сам сиђе с кола и отвори капију, то је било незамисливо……..

.

Можда ће се наставити……. ако се сетим свега