Звуци вршалице

У времену иза нас,поред сећања на лепе и незаборавне тренутке из наше младости,остају и сећања на неке послове,који су некада били саставни део онога времена,а који данас полако падају у заборав.

Један од тешких,а тако драгих послова на селу био је почетак вршидбе пшенице на овим сремачким просторима.Прве вршалице,у послератном периоду након другог светског рата, набавиле су ондашње земљорадничке задруге које су ,углавном и били носиоци развоја села и сеоских газдинстава.

Савременици тог доба памте огромне гвоздене”аждаје” које су ручно повезане снопове хлебног жита незасито гутале и из сламе издвајали златна зрна пшенице.Вршалице су, преко ремена и ременица погонили руски трактори,гвоздено -точкаши који су у то време изазивали чуђења овдашњих сељака.Поготову,када су уз овакве машине били постављени елеватори који су увелико помагали при садевању сламе. Звуци вршалица по сремакој равници примамљиво су привлачили младе,који би време вршидбе искористили за провођење својих враголастих игара.А игара је било на претек.Свакога дана измишљана је по једна нова,па тако време проведено на гувну (место где се обављала вршидба пшенице) имало је сву посебну чар и дубоко се урезало у сећање и оставило неизбрисив траг оних који су били “сретници”да на такав начин проведу своје детињство.

Д.П.Жорга