Ветрењаче у Срему
Ветрењаче су традиционалне грађевине које користе снагу ветра да би покретале млинске механизме за млевење жита или друге пољопривредне послове. У равничарској Војводини (у чијем административном делу лежи и Срем) ветрењаче су постале важан део свакодневног живота становника током 18. и 19. века, када је пољопривреда била основ привреде.
У целој Војводини крајем 19. века било је до око 280 ветрењача, али већина је спадала у Банат и Бачку, јер је конфигурација ветрова и терен у Срему био нешто мање погодан.
Ветрењаче у Срему – да ли су постојале?
У самом Срему је традиција градње ветрењача била ређа него у Банату и Бачкој, али се успомена на њих задржала у неким местима — посебно у селу Војка (општина Стара Пазова). Овај назив чак остаје и у локалној традицији и грбу села Војке, који симболизује постојање ветрењача некада у том крају.
Војка је кроз историју била позната као „место ветрењача“ — село где је у прошлости постојао знатан број ових објеката, па је и само место повезано с њима у народу и записима.
Данас није познато да неки оригинални објекат ветрењаче физички стоји у Срему (као што је то случај у Банату или Бачкој), али се сећање и симболика чувају у локалној традицији и грбу села Војке.
Општи контекст ветрењача у Војводини (укључујући Срем)
Прва ветрењача у Војводини саграђена је 1794. године у Елемиру (данашњи Банат) након повратка из Холандије — била је инспирисана холандским моделима ветрача и обилно коришћена за млевење жита.
Ветрењаче су обично имале четири спрата и покретни кров са четири крила која су се окретала у правцу ветра.
Градиле су се од великог броја цигли и дрвета (стотине хиљада цигли и око 30 кубика квалитетног дрвета) и представљале су праве грађевинске подухвате тог доба.
Са развојем индустријских млинова и модерних машина крајем 19. и почетком 20. века, ветрењаче полако губе функцију и нестају, остављајући само понеки споменик или симбол у удаљеним местима.
