Стари занати – Ћурчија или кожувар

Ево једног лепог КОЖУВА са румског вашара

Опет захваљујући нашим Деда Спаси Брестачким који није скидао кожух ни лети ни зими, сетио сам се још једног скоро изумрлог заната.

После Првог Светског рата у нашем тада јако малом Јакову је радило пет ЋУРЧИЈА и сви су имали посла.

ДУЦИН,ОПАКЛИЈА,КОЖУХ,КОЖНЕ ЧАКШИРЕ само су део њихових производа, слободно би се могло рећи уметничког заната.

Ћурчија се бави израдом одевних предмета од коже.Назив долази од речи „ћурак“, кожни прслук од јагњеће коже са ошишаним крзном на унутрашњој страни.У другим деловима Србије ћурак се зове гуњ, а у Срему кожух, кожув.За разлику од крзнара, који се бави скупоценим крзнима, правећи елегантне бунде,кожувар или ћурчија прави прслуке углавном од овчије или јагњеће коже.Ипак, прави мајстори ћурчије умеју да направе ћурке украшене малим комадима коже друге боје и облика, да се „поиграју“ и направе мала уметничка дела.Кожувари или ћурчије раде код куће, а своје производе најчешће продају на пијацима, вашарима…

У народу постоји израз „… окренуо ћурак наопако…“, када се неко наљути, промени нарав…