Дан кад су Срби кренули у рат

Док је 26. и 27. јула 1914. уредно текла мобилизација српске војске, истовремено су велике силе покушавале, и у последњем моменту, да отклоне потенцијални оружани сукоб између Србије и Аустроугарске, али, као што се могло и очекивати, сви покушаји остали су без успеха.

Сергеј Сазонов, руски министар иностраних дела, након што је 27. јула добио документ о одговору српске владе на аустријски ултиматум, известио је пет великих сила, да одговор Србије превазилази сва очекивања по умерености и жељи како би се Аустроугарској дала најпотнунија задовољења. “Ми не видимо, завршавао је Сазонов свој извештај, какви би још могли бити захтеви Аустрије, изузев, ако бечки кабинет не тражи само изговор за рат са Србијом.”

Ни француски ни енглески покушаји, да интервенишу код Аустрије и Немачке да се рат избегне, нису успели. Напротив, Немачка је подстицала и храбрила Аустрију, да истраје у своме решењу и да не враћа мач у корице, кога је већ извукла. Истовремено, напади немачке и аустријске штампе и њихова антисрпска кампања имали су за циљ да припреме јавно мњење за рат, док су у исто време умирујуће изјаве њихових министара имале за циљ да заварају противничке стране, ради добијања у времену за војне припреме.

Фото: Регрути из села Жабаре одлазе у рат.

Француски председник Француске Рејмон Поенкаре, на једном месту у своме делу ,”Les origines de la guerre”, издатом после рата, вели: “Питање рата између Аустрије и Србије дошло је у овом времену на друго место. Оно је било само изговор, да се изазове европски рат, који је одмах после пораза Бугарске на Балкану припреман од стране Немачке до најмањих ситница. Све германске силе имале су се бацити свом јачином против западне цивилизације и словенства.”

Српски краљевски двор и влада, са свим министарствима пресељени су одмах по објави мобилизације српске војске из Београда у Ниш, а Главни Ђенералштаб, који је имао формирати Врховну команду, у Крагујевац

Одзив на мобилизацију, која је отпочела 26. јула 1914, био је више него очекиван. Пред почетак рата мобилисано је око 10% (око 400.000 војника) од укупног броја становника које је Србија имала пред почетак рата (око четири милиона).