Теби – душо моја

Дан за даном се нижу
као… бисери.
Све – лепо и ружно
у прошлости се збраја
а свако јутро које се буди
ново свануће – нова нада.

Тај пут живота – што нас чека
да га попунимо
делима својим
нека ти – душо моја
буде озарен
светлошћу сунца
и добрим делима твојим.

Што данас бива
сутра је прошлост
и као камен – наћи је не можеш
и зато стражи – душо моја
над делима твојим.

Нека главу твоју
ореол златни краси
саткан од лепоте
истине и доброте срца
и душе твоје
плод изнедрен
да – као сјајна звезда сија
и пут твој обасјава
и путоказ другима буде.

Кад живот твој, као сунце
на заласку буде
нека те душа твоја
као прекрасна песма прати.

Божица Станојевић
Сремска Митровица, 20. јуна 2009. год