Сланина

То сремачко свето јело….

У старим временима, сланина и хлеб се нису јели без великог поштовања. Однос према њима био је као према највећој светињи .

Почињало се од најважнијег, ножа.

Нож је био јединствен алат који сваки сремац морао имати у џепу.Бритва или “Брица” је био уобичајен склопиви нож, који је у стара времена носио у џепу сваки сељак у Срему. Мушкараци који су се бавили пре свега сточарством нису могли да живе без њега, јер му је био потребан у сваком тренутку.Био је њихов понос и дика.

Али нож је био и основни паорски прибор за једење сланине. И није било свеједно како је јела сланина и кобасице, то је имало неку врсту ритуала, који је данас потпуно пао у заборав.

Пре свега, пре ломљења хлеба, направио би се знак крста. Знали су добро колико је требало посла да се од пшенице направи и дође до хлеб, и на тај начин су му тако исказивали поштовање.

Одсечено парче хлеба са сланином никада се није приносило устима, већ се ломило, или ако су “правили војнике”, секли су га бритвом. У једној руци су држали сланину, кобасицу и хлеб, а у другој нож.

Само су готов направљени “сендвич” приносили устима. За јело сланине било је потребно време. Није се могло само тако на брзину јести и прогутати. Где год да су били, код куће, у дворишту, на њивама или на путовању у возу свуда се знао ред. Лепо сложити све, на тањир или само на платнену простирку или ткану торбу у којој су носили сланину И полако, пажљиво жвакали. Јер у сланини је требало уживати и осетити њен мирис.

Зато је она за сваког сремца имала свету

улогу и поштовање који му је и живот значио.

Тако је некад било,а сад се са љубављу приповеда.