Некад било, сад се приповеда

Од колевке па до…

Најважнији предмет у свакој сремачкој кући била је колевка.

Да ли се сећате своје колевке…

Правили су их столари,некад и сами домаћини.

Богатије породице наручивале су израду колевки од специјалних врста дрвета или метала, украшене орнаментима или резбаријом, да буду осликане украсима и мотивима, за које се веровало да штите од урока и злих сила.

Продавале су се на вашарима, саборима и већим народним скуповима. Као предмет обичајно-правних норми, колевка је наследно добро по мајчиној линији – кћерка је наслеђивала колевку од мајке, а снаја од свекрве.

Да би беби било удобно, на дно колевке се стављало сено, касније неки други материјал, најчешће вуна, а јастуче је било од неког танког и меког платна. Колевка се носила у поља, уз мајке, где се држала на безбедном месту – везивала се на дрвећу, како би дете било заштићено од стоке, уједа змије, сунца. Као заштита од урока, у колевке су се стављали разни предмети који ће, наводно, помоћи детету да преживи, а најчешће црвени кончић, бели лук, грумен соли, или нека амајлија испод јастука, зависно од краја и обичаја.

Драган Павловић Жорга