Подвиг који је расплакао Срем

19. јануар 2026, Бечмен

У Бечмену се пливало са вером јачом од леда и бола!

Док је оштар сремски ветар шибао залеђено језеро у Бечмену, а температура воде претила да заустави и најхрабрије, на Богојављење је исписана прича која надилази обичаје. Међу стотинама пливача, централна фигура била је Хаџи Милица Миљковић Маринковић, жена чија је снага духа оставила без даха све присутне.

Овогодишње богојављенско пливање у Бечмену, 14. по реду, остаће упамћено по невероватном споју туге и тријумфа. Иако је језеро било потпуно залеђено, а радници даноноћно пробијали лед како би омогућили одржавање манифестације, праву „сантуру“ у срцима присутних пробила је исповест овогодишње победнице.

Обећање супругу на самртној постељи

Милица је у ледену воду ушла само дан након што се њен супруг, познати хаџија и хуманитарни радник, упокојио након тешке болести. У разговору за наш портал, открила је да је њено учешће било испуњење последње жеље човека са којим је делила живот.

„Хтела сам да одустанем два дана пре пливања. Он ми је тада, на самртној постељи, рекао: ‘Немој да одустајеш, посвети пливање мени’. Питала сам га ко ће њега чувати док сам ја на језеру, а он ми је одговорио: ‘Иди, не брини, мене ће чувати Господ’. Упокојио се на Крстовдан, а ја сам уз благослов свештеника одлучила да запливам у његову част“, испричала је Милица кроз сузе.

Никола Гачић: „Вера без дела је мртва“

Један од главних организатора ове манифестације, Никола Гачић, каже за Ревију Срем да у Бечмену нема класичног ривалства, већ да се сваке године догоди неко мало „чудо“. Ове године, то чудо је била људска солидарност. Свих 100 пливача, кршних момака из Срема и околине, једногласно су одлучили да се склоне у страну и пусте Милицу да прва стигне до Часног крста.

„Наша православна вера су дела, а не само речи на папиру. Сви момци су били сложни да Милица иде испред свих нас. Желели смо да учествујемо у њеном болу, али и да јој укажемо част коју заслужује као супруга, мајка и херој“, истиче Гачић за наш портал.

Он се присетио и претходних година које су обележили слични подвизи, попут оног када је за крст пливао слепи момак Душко, који је касније постао и параолимпијски шампион.

Сремско заједништво на обали језера

Манифестација у Бечмену одавно је прерасла локалне оквире и постала симбол саборности. Уз традиционални свадбарски купус који се крчка за све посетиоце и „трпезу љубави“ коју породица Гачић припрема уз помоћ општине и парохије, ово место сваке године пошаље најлепшу слику из Срема.

„Дођите, па макар и да не пливате. Дођите да осетите тај дух, заједништво и веру која греје више од било ког џемпера. Када видите те људе како излазе из ледене воде насмејани, схватите да за праве подвиге нема препрека“, поручује Никола.

Живот иде даље, али се доброта памти

Упркос јаком ветру који је давао субјективан осећај да је температура далеко испод нуле, топлина коју је Милица унела у Бечмен дуго ће се памтити. Она је најавила да ће наставити хуманитарни рад свог супруга, обећавши да ће се и наредних година враћати на ово језеро – тамо где се вера и живот сусрећу у хладној води.

„Данас сведочим васкрсењу и љубави,“ закључила је ова храбра жена, остављајући Срем у тишини и дубоком поштовању.

Бојан Котуровић