Роде су биле понос домаћина
Некада je Јаково билo опседнутo гнездима рода, а ласта је било по десетак гнезда у сваком гонку, или 4-5 гнезда испред врата од штала.
Ту су ласте уметнички градиле своја гњезда, јер су ту муве као њихова основна храна, а које би без ласта биле велика напаст за стоку.
Роде су своја гнезда свијала на оџацима кућа, који су на врху обично били затворени са одређеним шиљком као украсом, а имали су отворе за дим са стране.
Уживали смо као деца, а вероватно су уживали и стари, када мужјак или женка клепећу кљуном као чегртаљка за плашење чворака у виноградима. То они чине са уздигнутим вратом и кљуном на горе, па онда извијају вратове у страну, па на све стране, ваљда тиме изражавају радост што су створили потомство, што су младунчад нахрањена и већ поодрасла.
Волели смо роде и ласте и нико их није дирао. Говорило се да грех срушити гнездо. Напротив, домаћин се трудио да ничим не оштети гнездо и када роде оду у топлије крајеве, јер жели да се у марту врате на старо гнездо.Роде знају где су радо дочекане и довољно је да домаћин, који жели да роде на његовом оџаку изграде гњездо, стави неки стари точак од запрежних кола на коме ће роде изградити гњездо и оне ће то схватити као неку врсту позива и ту ће се настанити.
Можда све ово звучи, као прича за успављивање деце, или богата и нереална машта, али верујте ми да је то све на мене оставило такав утисак и само сам се потрудио да верно изнесем моја сећања и успомне на оно што је у мојој младости, поред свега другог, било тако лепо и што ме је привезало за миље завичаја и његове лепоте.
Напослетку, дозвољено је хроничару, који догађаје износи без научних предрасуда, да их забележи онако како их је гледао и видео у свом детињству и својој младости.Нестало је са јаковачких поља мочвара и бара, Али је нестало и богатство живота, које су употребљавале и користиле птице и својом безбрижном и дивним појем улепшавале живот обичних људи и дечурлије. Нестало је њихове раздрагане песме, спокојног и уметничког кружења ваздухом користећи природна струјања, што нам је све улепшавало околину и разбијало монотонију ондашњег свакодневног живота.
Д.П.Жорга
