Једна мала прича о родитељима

То, како поступаш према својим родитељима, управо ће тако живот поступати према теби. Родитељи нису само људи који су ти дали живот. Они су твој темељ, твоја сигурност, твој дом. Нико те никада неће волети тако искрено, тако дубоко и безусловно као они. Јеси ли се икада запитао колико у себи носе онога што никада не изговарају? Колико су пута ћутали само да те не забрину? Колико су пута изабрали умор, бол или одрицање да би теби било лакше? Можда је њихов пут био много тежи него што можеш замислити. Можда се иза осмеха крију ране и сузе које никада ниси видио. Али ћутали су, не зато што им није било стало, него зато да ти одрасташ у миру, а не у бризи. Само их послушај. Седни крај њих. Загрли их. Без разлога. Само зато што су твоји. Јер родитељи су само једни. А кад их више не буде, би сеће прекасно да кажеш ‘хвала’. Прекасно да испричаш што носиш у срцу. Прекасно да их загрлиш. Цени их, док су ту. Загрли их.

Д.Павловић Жорга

Док можеш. Воли их.

Док су живи.