Ревија СРЕМ

Непознато о Добановцима

ВЕКОВИМА НИ ГРАД НИ СЕЛО!

На два километра од аеродрома „Никола Тесла“, на 12 километара од Београда, поред највећег коридора у Србији Шид – Београд – Ниш Лесковац – Врање и на делу Београдске обилазнице, који спаја Дунав и Саву – вековима леже Добановци. У близини већих градова и места и у њиховој сенци, кроз историју били су час варошица, час село.

Познати су још из 1316, као насеље Дивни, касније и до данас као Добановци, у прошлости су често остављали значајнији траг, о чему се мало учило и мало се у јавности зна. Тако су, 1699. године, били једна од битних тачака у Карловачком миру, око поделе административне и верске надлежности између Турске и Аустрије. Мало се зна и да је 1753. у Добановцима подигнута и основана верска школа – прва у Срему. Већ 1533. године подигнута је црква „плетара“, а 1804. садашња, са једним од најлепших иконостаса.

У Добановцима су рођени први есејиста српске књижевности и оснивач Прве женске гимназије у Осијеку, Лазар Бојић (1791 – 1859) као и владика вршачки – Змијановић. Првак Београдске, Загребачке, Бечке и Берлинске опере – Никола Цвејић, као и Оливера Катарина – такође су рођени у Добановцима.

Готово да се и не зна да је, 1918, добановачки зет, намесник Ћуста, цео центар Добановаца преплео озиданим тунелима – катакомбама, тако да је због тога, центар и данас виши од осталих делова Добановаца. Почетком 20. века у Добановачком забрану ископан је Живанчев бунар, који је, све до 1999. био под посебним надзором аустроугарске и југословенске државе и војске. Ископани предмети из доба неолита и данас су у музејима Беча и Будимпеште.

Данас Добановци имају приличан број успешних привредних фирми, прелепу предшколску установу, кардиолошку медицинску службу, царинску испоставу, нов Словачки и Светосавски дом. У добановцима су активни Фудбалски клуб „Будућност“, Коњички клуб, два културноуметничка друштва, две духовно-књижевне манифестације: Песничка колонија „Срем“ и „Светосавско предвечерје“, стонотениски клуб, али ни данас Добановци немају фискултурну салу за школску децу ни салу за одржавање културних и других манифестација, па изгледа да су и даље изван политичко-административног утицаја и моћи да у њима буде још напредније и боље.

Душан Живанчевић