Жито

Која је разлика између жита које спремамо за славу и жита које спремамо за парастос?

Разлика између жита за славу и жита за парастос није у саставу, јер и једно и друго се припремају од куване пшенице, шећера, ораха и других састојака, већ у њиховој духовној сврси и молитвеном значењу.

Жито за крсну славу спрема се у славу Божју, у част светитеља кога славимо, и у спомен свих који су преминули у благочестивој вери у тој породици. Не спрема се, дакле, за покој душе светитеља, јер светитељи нису покојници већ живи у Господу, који се моле за нас. Они су прослављени у Цркви Небеској, и њихово празновање је радосни израз наше вере, благодарности и заједништва. Славско жито је радосна, литургијска жртва Богу, дар из вере у вечност, који сведочи да је Бог извор живота, и да је смрт побеђена Христовим васкрсењем. Уз то, оно је и молитвени помен свим упокојенима из те породице, који су славили тог светитеља пре нас.

Славско жито се кува не само за крсне славе светитеља, већ и за Господње и Богородичине празнике, као и за славе као што су Свети Илија или Сабор Светог архангела Михаила. Дакле, није везано само за људске личности (светитеље), него и за прослављање самог Господа и Пресвете Богородице.

Жито за парастос, с друге стране, припрема се искључиво као молитвени принос за покој душе упокојених. Оно је израз наше љубави, вере у васкрсење мртвих и наде у милост Божју. Спрема се уз молитву за конкретне покојнике, и над њим свештеник чита молитве за опроштај грехова и упокојење душе. То жито је обележено тугом, али и надом. Док је славско жито радосно и свечано, жито за парастос је покајно и скрушено.

У оба случаја, кувана пшеница сведочи нашу веру у живот вечни, јер као што зрно пшенично мора да умре да би из њега изашао нови живот, тако и ми верујемо у васкрсење мртвих у Христу. Разлика је, дакле, у молитвеном духу: једно је жртва благодарности и славословља, друго је жртва молитве и молбе за милост.

Отац Дејан Крстић