Естетика тишине
Горан Туцић је рођен 1980. године у Сремској Митровици.Живи и ради као слободан уметник.Горан је веран традицији класичног сликарства. Овладао је сликарским техникама у средњој уметничкој школи у Шапцу, те у надахнутом стварању слике користи одређена колористичка решења.Његова дела имају поетику сете И тишине, дочаравају моменте заустављеног времена и неке усамљене пејзаже.У први план своје поетике ставља природу, шуме, море, небо, птице, неке изоловане куће, светионике, цркве…Са тих уља одише чаробна атмосфера, која буди носталгију за мирним и сигурним временима.
Горан посматра реалност и хиперсензибилно креира слику.Уметник види све кроз боју. Схватила сам да нам уметници дају магичне боје на својим сликама.Они када сликају обоје реалност,стварају магију додајући разне боје у оне основне. Нпр.у агресивно црвену додају плаву боју,те стварају ружичасте колорите. Они гледају кроз изоштрен вид и тако филтрирају оно што виде.Уметникова колористичка палета је осебујна. То је посебан дар.Најважнија ствар коју нам уметник даје кроз своје дело је посебна светла енергија која кроз слику исијава и тако нам улепшава и наш простор.Када унесемо уметничку слику у наше одаје,унесемо део те уметникове енергије. То уметничко дело разликује од индустријских производа.
Горан слика ноћу, онда када утихне град.Тако успе да пренесе на платно 100% своје енергије.Када осване јутро испразнио је већ своју креативност и тада заспи.У свој уметнички програм сем пејзажа, Горан је уврстио и мртву природу.Док ствара истовремено трага за неким тајним знањима сликарства старих мајстора.Све то што спозна претвори у неке идејне садржаје и пренесе на платно. На његовим мртвим природама су заступљени неки древни и архајски предмети старог света.Ти антиквитети које проналази на тавану своје куће из 19 века добију неку поетизацију на његовим сликама.
Горанов стваралачки пут је почео још у основној школи, када се Горан затварао у свој духовни свет и цртао,цртао,цртао…Бавио се тим својим цртежима са невероватном вештином за дете.То је њему било јако значајно.Као његова сестра набацала сам се гомила папира са нацртаним аутомобилима.А онда је уписао средњу уметничку школу у којој је овладао штафелајним сликарством, ослободио свој потез и изоштрио очи.
Прошао је кроз различите фазе,почевши од мртве природе које је стрпљиво и прецизно радио у маниру јувелира који израђује неки накит до пејзажа који у себи крију неку мистику, меланхолију забачених предела удаљених од градске вреве.Пејзажи обављени велом тајне.Горанов експресивни израз једне бајке коју је у детињству сањао.Ликовна дела са којих се шири романтизам у бојама окера печене земље и пастелних боја плаве,розе,зелене,жуте…Тако нас Горан уводи у неки свет тишине “иза дуге”,насупрот сивој реалности техничког и механичког света.Сада после минулих година сликања,могу да тврдим да је Горан открио свој аутентични ликовни израз.
