Бунар Мајке Ангелине
Поред манастира Фенека, недалеко од раскрснице путева јаковачког, фенечког и бољевачког, “На Краку”, у некадашњем риту, у храстовој шуми, налази се данас капела на водици, као и црква манастира, посвећена СВЕТОЈ ПЕТКИ. Према предању, првобитни зидани бунар саградила је над овом водом мајка Ангелина у исто време када и манастир Фенек, крајем XV или почетком XVI века.
У народу се веровало да је вода чудотворна јер су овде почивале мошти СВЕТЕ ПЕТКЕ при њиховом преносу кроз Србију. Забележено је да су бунар осветили и благословили патријарх Калиник и митрополити Мојсије Петровић, Викентије Јовановић и Павле Ненадовић. Зидани бунар био је ограђен 1753. године и покривен шиндром.
У другој половини XVIII века над светом водом постојао је чардак, у чијем су се приземљу налазили стубови, изнад њих зидана просторија, а изнад ње, у пространом тавану, некада су своје потребе подмиривали познати хајдуци. На бунару се народ окупљао тражећи лека грозници, која је у овом крају, због близине воде и ниског терена, погодног за ширење маларије, била честа.
У Шематизму из 1878. године наводи се капела са звоником и једним звоном. Податак да капела има звоник поновљен је и 1910, што указује на то да је лантерна тада имала улогу звоника. Као што смо већ писали ФЕНЕК је за време Првог Другог светског рата је озбиљно страдао.
Капела на водици зидана је од опеке и камена и покривена бибер-црепом. Њену унутрашњост чине припрата, наос и олтар. У припрати се налази бунар. Изнад бунара, на зиду, постављена је у уљу израђена копија чудотворне иконе СВЕТЕ ПЕТКЕ. Над њом непрестано гори кандило. Десно од улаза у наос је мермерна плоча са ктиторским натписом. На јужном зиду капеле уграђена је плоча од ружичастог мермера над гробом ктитора јаковца Георгија Раке. Према попису из 1771, изван манастирског круга, недалеко од бунара, , подигнута је кућа од опеке и черпића са две просторије. Била је намењена болесницима који су овде долазили на исцељење.
*Грк -Трговац
Изглед капеле на целитељном извору приказан је на бакрорезу “Света Параскева”, непознатог аутора, из 1782. године. Према Војиславу Матићу, у питању је једноставна вишестрана грађевина са уским и високим отворима и пирамидалним кровом, на чијем су врху постављени крст и јабука. Правоугаона капела прекривена је двоводним кровом.
Данашњу капелу су на прекретници XVIII i XIX века подигли јаковчаки Грк Георгије Рака и његова жена Ана. Освећена је 1807. године. Изглед ове капеле забележен је на литографији Михаила Троха, израђеној између 1837. и 1841. Капела је једнобродна грађевина полукружне олтарске апсиде, са вишеспратном припратом, полукружним прозорима, стрмим кровом. Изнад кубета налази се, на врху, вишестрана лантерна. На литографији се виде и улазна врата и прозор, двоводни кров и крстови са јабукама на западној и источној страни.
Капела је обновљена 1846, заслугом градоначелника Земуна Павла Морфија . Иконостас је урађен исте године
