Велике Зимске Задушнице
Данас су велике Зимске Задушнице. Тзв. Бела недеља, пред почетак великог Ускршњег поста.
Крећу поворке цегера, и торби похованих пилића, шницли, сарми, пуњених паприка и ћевапа пут наших гробаља. Незаобилазно има и вина, пива и ракије, жутог и црног сока. Све оно што је данима спремамо да још једном анестизирамо своју савест. Мало ко ће се запитати која је суштина тога и да ли Господ то од нас очекује и да ли нашим покојницима то ишта значи.
Од вајкада наши стари су се окупљали око трпезе и уз храну и пиће сећали се лепих и оних не тако лепих тренутака. Ма као хришћани окупљамо се око Трпезе Господње када се причешћујемо. Проблем настаје у нашем великом претеривању. То је први проблем.
Други проблем је што је смо заборавили суштину хране. Та суштина не огледа се у трампи подела, пакетића и кутија најјефтинијих колача као да се мењамо сличицама. Смисао припреме хране је учинити добро дело и нахранити гладног и потребитог у име наших покојних и за њихов покој. Много је боље ту храну дати онима који су гладни, удовицама, сирочићима пензионерима који живе од мале пензије или пак онима који су оправдано незапослени. Много је веће дело и исправније дати комшији и ближњем новац у вредности кокошке, ћевапа, јагода и лубенице које ћемо сутра за наше покојне тобоже пронаћи и папрено платити, да тим новцем плате ужину деци коју са зебњом да ли ће бити гладни у школу испратити.
Много је боље део тог новца приложити храму (не попу већ Кући Божијој) за фрескопис или купити нешто што је храму од одежди,барјака или сасуда потребно него дизати торњеве на месту споменика. Суштина задушница као молитвеног сећања огледа се у томе да молитвом и у молитви поменемо наше покојне. Како ћемо то урадити ако ујутру нико у храм жито (панаију) не донесе. Уместо пуних цегера на гробљима пођимо срцем испуњеном вером и љубављу, носећи само једно жито које смо претходно у Цркви молитвом осветили, тамјан и брикет уз једну воштанице коју смо купили у Цркви или пак код воскара а не у првој продавници, јер је свећа наша жртва Богу па му принесимо нешто чисто, восак који је пчела направила а нафтни дериват парафин.
Ако видимо свештеника на гробљу немојмо проћи поред њега као поред споменика, већ га позовимо да окади гробове наших покојника и прочита молитву за њих. Не брините се колико ће наплатити. Дајте му колико имате, у сваком случају неће бити него више печено пиле или килограм ћевапа. Запитајмо се о суштини а не о форми. Јер суштина испуњава форму а форма уме да умртви суштину.
И још једна молба и напомена за све оне који ће данас гледати да уштеде 10-20 динара зато што ће купити свеће у продавници, а који ће у храм доћи да упале свеће. Ако већ на желите да помогнете ваш храм, онда и свеће упалите тамо где сте их купили. Распитајте се када у Вашем храму почиње јутрење , након чега ће се служити парастос за све наше упокојене. Понесите жито, љубав, молитву и жељу да спасењем ваших ближњих. Свећицу од 6 или 8 динара, то је као половина једне цигарете можете у храму купити!
Драган Павловић Жорга
