Висок притисак – тихи убица
У свету 30 – 50% одраслих људи живи са повишеним или високим артеријским крвним притиском. Нормалан крвни притисак одраслих особа је 120 до 130 mmHg (горњи или систолни) и 70 до 80 mmHg (доњи или дијастолни). Благо повишеним притиском сматра се вредност до 140/90 mmHg, а све вредности измерене преко ове треба третирати као висок крвни притисак
Упрошћено речено, притисак је сила која делује на јединицу површине. У нашем случају, сила је срце, а површина су зидови крвних судова.
Дакле, под артеријском тензијом (крвним притиском) подразумева се механички притисак крви на унутрашњу површину зидова крвног суда. Висина притиска зависи од истовременог деловања минутног волумена срца (количине крви коју срце за минут упумпа у крвне судове), периферног отпора (зидова) крвних судовима, количине и вискозитета (густине) крви у крвним судовима.
Повишен или висок крвни притисак јесте оболење. Често не даје симптоме, или су они врло благи. Често се открије тек кад се јаве компликације. Нелечен повишен или висок артеријски крвни притисак, уз остале факторе ризика (повишене масноће у крви, пушење цигарета, гојазност или стрес) представља ризик за настанак срчане болести, можданих удара или изненадне смрти. Висок крвни притисак оштећује артеријске крвне судове и доводи до сужавања или запушавања (удружено са повишеним масноћама у крви) артеријских крвних судова који исхрањују срчани мишић, мозак и све друге органе.
Једном измерен повишен крвни притисак не значи да је повишен заувек. Треба мерити крвни притисак више пута, на обе руке, у седећем и у лежећем положају. Мерење притиска треба да обави медицинско особље, апаратом чија је исправност проверена
(избаждарени апарат). Након неколико мерења до бија се увид у праву вр е д ност притиска. Ако се на тај начин установе ње гове повишене или високе вр е д ности, започиње се испитивање .
Испитивање обухвата лабораторијске анализе (крвна слика, урин масноће у крви, гликемија и параметри о функцији бу брега), узима се електрокардиограм (ЕКГ), прегледају крвни судови очног дна, мери се телесна те ж и на. Добијају се и детаљни подаци о навикама: о пушењу цигарета, узимању алкохолних пића, навикама у исхрани, физичкој активности, изложености стресу, као и о породичном (генетском) наслеђу.
На почетку лечења, по савету лекара, одмах се крене са елиминацијом свих познатих могућих узрока повишеног или високог крвног притиска, односно, започињу се промене навика и начина живота: мање слана храна, регулисање телесне тежине, више кретања, забрана пушења цигарета, избегавање (негативних) стресних ситуација.
Ако овакве мере, кроз извесно време не дају очекивани резултат нормализовање крвног притиска, почиње се са терапијом лековима. Ту терапију ординира (води) изабрани доктор или кардиолог. Бла говремено започета терапија, уз повремене контроле притиска, веома је важна. И током медикамнтозне терапије, треба се придржавати здравије исхране: што мање соли у храни, потпуна забрана сухомеснатих, димљених производа, мање црвеног меса, више свежег воћа и поврћа, двапут недељно јести рибе
спремљне на маслиновом уљу, избегавати пржену и поховану храну. Наместо колача, богатих шећером и масноћама, боље је по јести свеже воће или неколико ораха, бадема или лешника.Посебно је делотворан умерен рад у башти или редовна шетња, као свакодневне физичке активности.
Како притисак називају „тихим убицом“ ве ома су важни редовни контролни прегледи становништва. То су или прегледи код изабраног доктора или код доктора медицине рада (за запослене). Циљ оваквих прегледа је откривање раних симптома болести, њихово испитивање, праћење и лечење.
Како се на повишен притисак, као фактор ризика, може утицати променом начина живота, редовном контролом и правим избором лека, превентива у непосредној здравственој заштити има свој важан смисао и значај.
Прим др мед. Н. Триви
