Јесења исхрана

Јесен стиже, а с њом стижу и славе, „свињокољи“, више седења у кући, мање одлазака у природу и због тмурних дана, више сна. Све заједно чини више хране и убрзо вишак килограма.

Проблем, наравно, није само естетски. Проблем је и често здравствени. Са јаком, масном, преобилном храном уз мало или мало више алкохолних пића, особа лошије функционише у свакодневном раду. Последице су, често: висок крвни притисак, висок шећер у крви, високе масноће у крви, гојазност и повреде на раду због тромости. Висок крвни притисак, сам или удружен са масноћама, оштећује крвне судове и ствара васкуларне кризе на срцу или мозгу, а последица су инфаркти у тим органима. Таква обољења су, често, смртоносна.

Висок шећер у крви такође остећује крвне судове али и нервне ћелије па су последице обољења очију, екстремитета и крвних судова мозга. Повишене или високе масноће у крви (најчешће у амбуланти одређени лабораторисјски ниво холестерола и триглицерида) такође доприносе оштећењу крвних судова, убрзавајући настанак такозване атеросклерозе (што је основ за запушење или пуцање крвног суда). Гојазност није само естетски проблем: и те како оптерећује рад срца, изазива болести кичме и зглобова. Повреде на раду су учесталије након прекомерне и масне исхране јер таква исхрана изазива тромост и поспаност.

Има лека за гојазност. Има га и јесен. И јесен је богата поврћем и воћем (мислимо и на коштуњаво воће: орах, бадем лешник). Не треба га штедети и не смемо га заборавити! Први лек је распоред дневних оброка: оптималан број оброка у току дана је пет. Ево предлога за здраве оброке који вам дају доста енергије, а нећете се гојити и бићете добро расположени: Доручак је најважнији и треба да садржи: протеине (јаје, млад сир и сл), угљене хидрате (хлеб од целог зрна) поврће (паприка, парадајз док га има). Најраније два сата после до ру чка, треба да ус леди воћна уж ина. Ручак треба да бу де најкасније до 16 часова (чорба од поврћа, рибљи фи лет, интегрални пиринач и здрава посластица (црна чо колада или воћ ни колач).

Нараније два сата после ру чка треба да уследи друга ужина (јабука или намаз од џема). Вечера треба да буде лагана, од „лаких протеина“ (бело месо или свеж млади сир, јогурт), два до три сата пре одласка на спавање. Течност (вода, благи чајеви, децилитар доброг вина, једном дневно), узимају се између оброка. Други лек је изаћи у шетњу или у вожњу бицикла.

Јер и јесен има лепих, сунчаних дана. А за таквих дана, штета је не изаћи у шетњу. То је знао и велики лекар и филозоф античке Грчке, Хипократ, када је ускликнуо и записао: „Ходање је најбољи човеков пријатељ“! Е, а сад: да ли ће се домаћица, која је наспремала све по реду, од предјела, прасетине, кобасица, колача, и бројних ђаконија, наљутити ако јој дођете на славу, а онда одбијете понуђену масну и калоричну храну? Можда и неће. А да ли ви заиста можете одолети таквој храни? Барем, покушајте.

Прим др мед. Н. Тривић