Срем који нестаје

Нема шубара, шешира, ни чакшира. Нема ни дрвета шором окреченог, нема ни на шору клупе. Нема ни решета, ни на улици поред канала детета! Нема ни отомана оног старог кревета.

Нема старих улара, главина и ама. Нема висе над капиџиком ни оног рама. А ни капије нису што су биле, авлије су туђе другачије. Нестало у немару једног чудног света.

Тај свет нестаје, а зову се Сремци…

Део из текста Б.Миљковић…