Срем којег више нема

Све мање у Срему јоргована, багрема а и старих кафана. Нестало марве, нестало газда. Нестало оног неба сто покрива Срем како треба. Нема топота чилаша, карираних столњака ни оних старих кафанских чаша!
А ни шором тамбураша…

Нема ни шором мириса старог сремачког паприкаша.
Нема ни ледина, ни дуда, ни оваца, нема ни пулина, а ни магарца.
Нема шубара, рекљи, шешира ни чакшира. Нема ни дрвета шором окреченог, нема ни клупе, ни на њиви клупе.
Нема ни ресета, ни на улици поред канала детета! Нема ни отомана оног старог кревета.
Нема старих улара, оглавина и ама. Нема више над капиџиком ни оног рама. А ни капије нису што су биле, авлије су туђе другачије.
Нестало у немару једног чудног света са културом што имају Немци. Тај свет нестаје, а зову се Сремци…

Аутор: Б.Миљковић