Слава у време поста

У данашње време слављење славе често уме да буде знак помодарства, претварајући се у бучно и раскалашно славље за себе, а не молитвено прослављање свеца – заштитника дома и породице. Обесвећивањем и губљењем духовног карактера славе, губи се и њен истински смисао. Тако се, у жељи да се пред гостима покаже што већи број разноврсних јела, спремају мрсна јела у дане када слава пада у постан дан, среду, петак или за време одређеног поста.

Слава се не спрема ради гостију, већ свеца ради, те је једино важно тога дана сабрање породице, одлазак на Литургију, припрема славског колача, вина, жита и свеће. Изговор домаћице да је посну славу тешко спремити – спада у лењост, потреба да се пред гостима покажу куварске вештине домаћице – у гордост. Ако слава пада у постан дан, боље је не славити је, него је славити за трпезом са мрсном храном!