Портрет: Слободар Радосављевић Бобан

Своју љубав према мотоциклу Слободан Радосављевић Бобан испољава још од малих ногу као петогодишњак. Један од разлога за оволику љубав је и то што је његово одрастање било уз аутомеханичарску радионицу његовог оца Боривоја и мајке Анђе.

Рођен је 1978. у Сремској Митровици. Толико је, као мали, био спретан у вожњи мотора, да су га звали – чудо од детета. Први пут је учествовао у неком такмичењу са 14 година. Његова велика љубав био је мотоцикл јамаха ПЗР. Од 1995. члан је аутоклуба „Срем“. Стални је учесник на мото-сусретима у Србији, Црној Гори, Македонији, где је, углавном побеђивао.

У Бечићима је, 2000. године освојио прва три места: у брзинској спретности, у испиту спретности и у вожњи на задњем точку. Касније је освајао углавном прва места. Од освојених медаља, све су златне и једна бронзана. А 2004. постао је породичан човек (оженио се!) и престао је да се такмичи. Сада је срећан у породици са супругом Мајом, синовима Борисавом и Радосавом и кћерком Леном. Своје такмичарске склоности преусмерио је према спортском риболову, где је, такође, постигао успехе: вицешампион света у шаранском риболову 2006. (Португалија) и 2009. (Француска). А 2000. био је селектор наше репрезентације на светском првенству у шаранском риболову ња Ади Циганлији, у Београду.

Опробао се и у аутомобилизму: учествовао је на аутокросу у Босни и Херцеговини, а 2008. на аутокросу у Шашинцима, освојио је прво место. Где год да је учествовао, ишао је са жељом да буде први. Вођен тим мотивом, готово увек је освајао прва места.

Тренутно се посветио наутичком спорту, јер у том ангажману може да учествује и – његова породица. Остала је, ипак, стара љубав према моторима и то првенствено према мотору јамаха РИ од 1.000 кубика. Поред ових такмичарских активности, треба нагласити да се Бобан успешно бави приватним аутомеханичарским послом, чиме је наставио породичну традицију свога оца Боривоја и мајке Анђе који су сада пензионери.

Божица Станојевић