ЗАКОПАНА ПРОШЛОСТ

Са жељом да читаоце наше ревије упознам са неким детаљима из сурчинске историје, искористићу прилику да поменем и нека сазнања из времена када Сурчин као и многа друга сремска места нису још ни била забележена по именима која данас имају.

Наиме, ради се о првим налазима старих пр е дмета – српова, длета, секира, ножева, бодежа, опреме ратника, украсних копчи, игала и наруквица. Многи археолози прихватају да ова налазишта потичу из времена насељавања нових племена, чему је Срем био изложен крајем бронзаног и почетком гвозденог доба, око 850, године пре Христа. Међутим, није познато када су званично и забележена прва налазишта. Записи из Сурчина који се односе на пронађене предмете потичу почетком 20. века. То је време владавије аустроугарске монархије на овом простору и већ крајем децембра 1901. постоје извештаји музејских повереника Загребачком музеју о послатим експонатима са терена.

Из Сурчина и околних села предмете је сакупљао Анте Потуричић, учитељ у хрватској школи у Сурчину. Он је прво прикупљао обавештења од мештана о пронађеним предметима приликом обраде земљишта и других разних копања. Углавном је то било све случајно нађено, али су локације упамћене. На тај начин се полако правила аргеолошка карта терена за даља ископавања и истраживања локалитета у неколико сеоских атара око Сурчина. Тако су у башти бившег винцилира ископана три копља, један мањи лонац, један бокалчијћ, три ланчића од једног појаса и неко парче бронзе. Кочијаш Милош Симатовић и још један Србин нашли су по један сребрни новчић Хадријана на Бршљану. То је инаће бреговити део сурчинског Доњег поља, наводног налазишта из ка меног доба. Такође је преко Високе владе тражено од Будимпеште одобрење да се прекопа велика хумка на 9 километара од Сурчина према Земуну, то јест, у Бежанији.

По извештају од 26. јануара 1902. откупљено је од Ивана Сорга из Бечмена три наџака и овећи кремен камен. Нађен је и четврти наџак, а од наводне пећи ни трага. Сорг је за наџаке и камен добио 15 форинти. Биле су то онда лепе паре.Учитељ из Бо љеваца, господин Лихнер на шао је неке стварчице и један римски мач. У Бежанији код једног домаћина којег зову Грк, купио је нож са великом дрш ком, као и две ножице од маказа. У првој по ловини фебруара, сав зајапурен однео је откупљивачима Павле Милутиновић из Сур чи на два бакарна длета и добио 7 круна. Оти шао је кући пресрећан. Овдашњи надничар Васа Новаковић ашовио је виноград код Швабе Петера Печнера и нашао неке старе новчиће. Знајући за награду одмах је продао све. Највећи је био од царице Агрипине, средњи цара Хадријана (оба од бронзе) а најмањи сребрни од Хадрујанове жене Сабије. Такође се половином марта јавио и Петар Црљен са два
нађена ланчића и још неколико скоро распалих.

Немци из Добановаца, који су под вођством Адама Клепа основали циглану између До бановаца и Сурчина, копајући су нашли једну римску циглу, 2 бакарна новчића, стародревну резбарију од кости и постамент од пећи. Почетком априла 1902. преко пута Галовице су у јаковачком атару (Јаковачки виногради) у Хауховом винограду ашовљењем ископани стари лонци, јеленски и другу рогови. Према југу од Хауха је парцела Чауша, а ка истоку од Мирковића. У обе су проналажене старе кости и обојица дозвољавају копање, али после жетве пшенице. Дозвољава то и крчмар Петар Бута, који је узео парцелу у закуп од земунског трговца Крецуља. На овом простору је ископало 20 надничара пуна кола костију и разних других предмета, као и 3 мале очуване урне. Сурчински ратари Вид Плеша и поменути Симатовић поклонили су учитељу Потурчићу 3 мала земљана судића и половину земљаног котура. Учитељ Адам Потурчић је иначе заговарао Бршљен као значајно налазиште од Кормодина. То ће се показати нетачним. У нашем времену, на Ка лу ђе р ским ливадама откривено је приликом земљаних радова за обилазницу средњовековно гробље код Јакова. Археолози и стручњаци На родног музеја из Београда успели су да спасу од даљег оштећења 109 костура особа сахрањиваних од 11. до 15. века, времену када су се у средњем Подунављу мењале нош ње, а област поред Срба насељавали и Руси.

Стеван Гогић

Аутор књиге ..Сурчин кроз векове”