Голгота и распеће српског народа у Срему 1914
Књига која је 80 година била забрањена. Историја коју нисмо учили. У сарадњи Издавачке куће Прометеј из Новог Сада, Радио телевизије Србије и Савеза Удружења потомака српских ратника и добровољаца од 1912 до 1918 године, а поводом великог јубилилеја 100 година од почетка Великог рата изашла књига под горњим насловом…
Прво издање ове књиге, под нacлoвoм Распеће српског народа у Срему 1914. године и Маџари — Cа маџарске границе, Бајски трокут, Сент-Андрија, објављено је у Hoвoм Саду 1936. Мукотрпан је био истраживачки рад аутора Тоше Искруљева по cpeмcким местима. Обишао је 35 од укупно 40 сремских ceлa, накратко ослобођених у првој ратној roдини (није стигао да оде v Крњешевце, Михаљвевце, а Хртковце, Никинце и Бановце ) будући да у њима нису живели Срби). Од кућe до куће, од сеоског свештеника до општинског бележника,
Искруљев је скупљао потресна сведочанства и имена настрадалих наших Сремаца. Најстрашинја страдања Срба у Срему настала су након офанзиве српске војске v Срему септембра 1914. године. За недељу дана свог боравка у jужном Cрему српске јединице ocлободилеe су четрдесет места, свуда одушевљено дочекане од стране локалних Срба. Међутим, како је српска војска убрзо морала да се повуче преко Саве и Дунава, Сремци cу своје одушевљење платили огромним жртвама.
Аустроугарска војска, приликом повратка у сремска насеља, крваво је оним мештанима који се нису повукли са српским војинцима, наплатила исказивање родољубицих осећања. Након тог првог таласа злочина аустроугарских снага, уследио је други, неколико дана касније. казнена експедuција, тзв. Штрајфкор. Био је то колективни обрачун са српским народом у Срему.Током тог крвавог септемора у Срему животе су изгубиле стотине Срба. Њима треба додатн оне које је доцније преки cyд ocудиo на смрт, као и оне којн су од последица малтретирања умрли на путу за интернацију или током интернације. Они мушкарци који су имали срећу да сачувају живот. прошли су кроз различите облике шиканирања, имовина им је била опљачкана, стока одведена. Многе српске кућe, па и цела ceлa, биле су запаљене.
Међу бројним оскрнављвеним и изгорелим православним богомољама налазио се u манастир Фенек. У току јесени уследио је и трећи талаc прогона, када је 27 ceлa дуж српске rpaнице било потпуно испражњено од преосталих житеља: жена и деце, који су били интернирани – углавном у Хрватску, али и даље, детаљно описуjући места и монструозне начине на којима су злочини вршени, Искруљев наводи да су многи српски животи изпубљени због денуицијација комшија друге вере, са резигнацијом констатујући да због тoгa после ocлобођењa нико није кажњен.
Ново страдање потисло је у заборав старо, жртава 1941-1945. којима је тpeбaлo дизати споменике било је још више него оних нз 1914. године. Стога није ни остварена идеја Тоше Искруљева да се подигне величанствени споменик палим српским јvнацима у Срему и палим српским мученицима из Cpeмa. Но, управо је његова књига остала као натрајнији споменнк сремским жртвама 1914. године, споменик који ми, на стогодишњицу њиховог страдања, обнављамo. и промовишемо ових дана у свим нашим селима Доњег Срема.
Драган Павловић – Жорга