Алергијски ринитис и бронхијална астма

Статистика наводи да у нашој земљи, до 40% грађана, периодично обољева од од неког вида алергија. Те особе имају тзв. “атопијску конституцију“. То је, заправо, генетска склоност ка алергијама. Најчешћи видови су алергијски ринитис, конјуктивитис и бронхијална астма

Појам „алергија“ укратко се описује као„ специфично измењено својство реаговања“ (Pirquet). Значи да особе, сензибилисане на одређену материју, антиген (полен, прашина, хемикалије, буђ, бактерије и вируси, ујед инсекта, серуми, медикаменти и неке намирнице) реагују стварањем антитела. Антитела се вежу за површину ћелије из које се ослобађају медијатори алергијских реакција.

Алергијски ринитис (кијавица) личи на прехладу. Али, ако се јавља сезонски, са сврабом у носу, провидном секрецијом из носа и траје дуже од десет дана, то није вирусна прехлада већ алергијска кијавица. Често је праће на са сврабом у ушима, грлу, и носу, као и црвенилом очију, сузењем и сврабом капака. Обично су такви пацијенти раздражљиви, жале се на губитак енергије (брзо се замарају). Знаци болести обично почињу са првим цветањем дрвећа у рано пролеће, а наставља се са цветањем траве и корова. Међу коровима, амброзија је један од најјачих алергена. Изузетно је фертилна и свака биљка даје 25 до 150 хиљада семенки које задржавају клијавост и до 40 година. На нашим просторима, изузетно је распрострањена и у урбаним насељима јер се нередовно уништава.

Расипању и ширењу полена погодују виша температура и нижа влажност ваздуха, као и ветровито време. Потврђивање алергије на алергене, утврђује се кожним пробама или одређивањем антитела у крви.

Бронхијална астма се дефинише као хронична упала дисајних путева праћена нападима отежаног дисања, недостатком ваздуха, чујним звиждањем у грудима и кашљем. Број оболелих од астме узроковане разним алергенима такође је у сталном порасту. Процењује се да око 300 милиона људи у свету пати од бронхијалне астме. Алергени који могу да изазову астму су кућна прашина, гриње, буђ, животињска длака, полен дрвећа, траве и корова. То су такозвани спољашњи фактори настанка ове болести. А поред ових фактора фаворизујући фактори су и генетска предиспозиција, штетна навика пушења цигарета, учестале инфекције, негативни стрес, изимање хране „обогаћене“ адитивима…

Кад се наведене алергијске болести докажу и успостави дијагноза, мора се кренути и са лечењем и са превентивом. Фрамаколошка терапија – лечење састоји се од узимања преписаних антихистаминика, кортикостероида, леикотриена (познати су на нашем тржишту али нису за дугорочну употребу).

Лечење хомеопатским лековима је узимање лекова који су направљени искључиво од природних састојака најчешће биљака и минерала. Светска здравствена организација је лечење хомеопатским лековима признала за комплементарну терапијску дисциплину. Европска унија је, 1997. године дефинисала појам хомеопатског лека и одредила прописе о стандардизацији производње хомеопатских лекова и начину њиховог преписивања. Однедавно је и у нашој земљи добила законску основу за примену, што значи да су лекари обавезни да усвоје знања о тој медицинској грани и примене је у адекватним случајевима.

О избору терапије пацијенти се увек морају консултовати са изабраним доктором који ће пратити ефекте појединих лекова уз примену и превентивних мера. А превентивне мере су: уклањање тепиха и завеса, често чишћење куће, често прање постељине и јастука, уклањање животиња из стана, забрана пушења цигарета и присуства поред пушача, свакодневна лична хигијена (прање косе), као и исхрана храном без адитива.

Прим др мед. Н. Тривић